Da rat zauvek ostane samo igra

Драги љубитељи стратешких игара,

Са поносом Вас обавештавамо да је Савез борачких организација Републике Србије (САБОР), у партнерству са Центром за пословне вештине (ЦПВ), а под покровитељством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања - сектора за борачко-инвалидску заштиту реализивао пројекат „Да рат заувек остане само игра - битка на Дрини“.

Реализацијом овог пројекта светлост дана је угледала ПРВА НА СВЕТУ друштвена игра, ратна стратегија, у којој је „једна од страна у сукобу“ - Војска Краљевине Србије!

„Битка на Дрини“, аутора Горана Радомировића, дипломирног графичара из Крушевца, је својеврсна сублимација игара типа шах, „Не љути се човече“ и „Ризико“, која на крајње занимљив и едукативан начин, максимално ценећи историјске чињенице, ставља паран број играча у улоге команданата Аустроугарске балканске војске са једне, односно Војске Краљевине Србије (потпомогнуте Црногорском санџачком војском) са друге стране.

У жару борбе играчи имају прилику да непосредно командују Аустроугарском балканском војском, односно аустроугарском 5. (VIII и XIII корпусом), 6. (XVI и XVI корпусом) и деловима 2. армије (деловима IX корпуса), јединицама бантске регије и Дунавском речном флотилом, тј. српском I, II и III армијом, Ужичком војском, Браничевским одредом, Одбраном града Београда, српском артиљеријском армијском резервом и црногорском Санџачком војском - СВЕ НА НИВОУ БАТАЉОНА / ЕСКАДРОНА / БАТЕРИЈЕ - са укупно 494 ратне јединице на аустроугаркој и 458 на српско-црногорској страни!

 

ПРОЛОГ

Након атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда од стране Гаврила Принципа, Србина из Босне, и тешког пораза који је као командант Аустроугарске балканске војске претрпео у Церској бици - фелдцагмајстер Оскар Поћорек жури да поврати пољуљани војно-политички углед Монархије и одлучује да предузме нову, другу, офанзиву против својих, сад већ заклетих непријатеља, Краљевине Србије и њене савезнице Краљевине Црне Горе!

Ради тога врши попуну јединица људством, наоружањем, муницијом и сваком другом ратном опремом и убрзано групише војску целом дужином фронта, од Земуна до Фоче, и то:

5. аустроугарску армију (VIII и XVIII корпус и јединице под непосредном командом 5. армије) на Сави и у доњем току реке Дрине (од Митровице до села Батара); 6. аустроугарску армију (XV и XVI корпус и јединице под непосредном командом 6. армије) на средњој и горњој Дрини (у рејону села Козлука, Зворника, Власенице, Љубовије, Вишеграда и Фоче); Делове 2. аустроугарске армије (29. и половину 7. дивизије) у Срему (од Митровице до Земуна); у Банату групише тзв. јединице банатске регије, те распоређује речну флотилу на Сави и Дунаву...

У исто време српска војска (ојачана црногорском Санџачком војском) под врховном командом регента Александра Карађорђевића такође врши убрзану попуну јединица (махом тек стасалим регрутима и трећепозивцима) и предузима све дипломатске мере да од савезника што пре добије преко потребну муницију и опрему, при чему, као одговор на позиционирање аустроугарске Балканске војске, донекле уважавајући савезничке ратне интересе више него своје, распоређује своје трупе:

Офанзивно I армију према Срему (у реону Дебрца, Шапца и Обреновца), а дефанзивно II (од ушћа Дрине до Лешнице) и III армију (од Лешнице до Љубовије) на доњој и средњој Дрини; Ужичку војску (од Љубовије до Устипраче) и црногорску Санџачку војску (према Горажду и Фочи) офанзивно групише на средњој и горњој Дрини; команду одбране Београда (од ушћа реке Колубаре до Гроцке) и тзв. Браничевски одред (од Гроцке до Голупца) распоређује дефанзивно за заштиту северних, односно северозападних граница...

Овако распоређене војске Аустроугарске монархије, Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе започињу борбена дејства на целој линији фронта: 5. септембра српске трупе врше офанзиву у Срем, 8. - 9. септембра аустријске трупе форсирају Саву, доњу и средњу Дрину; 11. септембра српска и црногорска Санџачка војска прелазе горњу Дрину надирући кроз источну Босну према Сарајеву...

Да ли ће те сада, као играч на страни Аустроугарске војске, покушати пробој у Србију форсирањем Саве, доње и средње Дрине према Шапцу и Ваљеву, или ће те прегруписавањем снага покушати пробој велико-моравском долином, односно разбијањем трупа српске Ужичке и црногорске Санџачке војске па јужно-моравским правцем покушати да освојите Ниш - или ће те, као играч на страни двеју краљевина, Србије и Црне Горе, инсистирати на офанзивним дејствима у Срему и Банату, а на дефанзивним у средњем и доњем току Дрине, или ћете пак окушати ратну срећу и из Санџака директно кренути путем Сарајева - то зависи само од вас!!!

Коју год страну одабрали, каквом год се стратегијом или тактиком послужили, једно је сигурно: јединствена ратна игра, препуна најневероватнијих војничких обрта је пред вама!!!

Зато крените у бој јунаци!!!

У - славу!!! У - вечност!!! У - победу!!!

И НЕКА РАТ ЗАУВЕК ОСТАНЕ САМО ИГРА...