Društvena igra Bitka na Drini

АУСТРОУГАРСКА МОНАРХИЈА

Пун назив Аустроугарске монархије, односно Уније Аустријског царства и Мађарског краљевства, био је: Краљевства и земље заступљене у Царском већу и Земље свете угарске круне св. Стјепана (нем. Die im Reichsrat vertretenen Königreiche und Länder und die Länder der Heiligen Ungarischen Stephanskrone, мађ. A Birodalmi Tanácsban képviselt királyságok és országok és a Magyar Szent Korona országai).

Аустроугарска монархија (нем. Österreichisch - Ungarische Monarchie, мађ. Osztrák - Magyar Monarchia) је била двојна монархија настала 8. јуна 1867. године трансформацијом Аустријског царства (Хабсбуршке монархије) у Унију Аустријског царства (Краљевства и земље заступљене у Царском већу) и Мађарског краљевства (Земље свете угарске круне св. Стјепана). Аустријско царство тзв. Цислајтанију су чиниле земље "преко" тј. "северно од реке Лајте", (нем. Cisleithanien, мађ. Ciszlajtánia), а Мађарско краљевство тзв. Транслајтанију земље "до" тј. "јужно од реке Лајте" (нем. Transleithanien, мађ. Lajtántúl).

Да би се избегли сви ови дуги, званични називи земље и територијалне поделе, користиле су се скраћенице и то:

k.u.k. (нем. kaiserlich und königlich - царски и краљевски; мађ. Császári és Királyi); односи се на Аустријску царевину и Мађарско краљевство, дакле на монархију као целину.

k.k. (нем. kaiserlich-königlich - царскo-краљевски; мађ. császári-királyi); односи се на Аустријско царство и Бохемијско тј. Чешко краљевство односно на Цислајтанију као целину.

k.u. (нем. königlich-ungarisch - краљевски угарски; мађ. Magyar Királyi); односи се на Мађарско краљевство односно на Транслајтанију као целину.

Аустријско царство (Цислајтанију - k.k.) су чиниле области: Краљевина Бохемија, Војводство Буковина, Војводство Корушка, Војводство Крањска, Краљевина Далмација, Краљевина Галиција и Лодомерија, Аустријско приморје (Кнежевска грофовија Горица и Градишка, Град Трст и Грофовија Истра), Грофовија Моравска, Војводство Салцбург, Војводство Шлезија, Војводство Штајерска, Кнежевска жупанија Тирол, Доња Аустрија, Горња Аустрија и област Форарлбег.

Мађарско краљевство (Транслајтанију - k.u.) су чиниле области: Краљевина Угарска (са Трансилванијом и Војводином тзв. Војводство Србија и Тамишки Банат) и град Ријека са околином, као и аутономна регија Краљевина Хрватска (и Славонија).

Под управом Аустроугарске монархије најпре као окупирана (1878.), а касније и анексирана територија (1909.) налазио се и кондоминиум Босна и Херцеговина.

Аустроугарском монархијом је у тренутку избијања првог светског рата управљао Аустријски цар (а чешки, мађарски и хрватски признати краљ) Франц Јозеф I / хрв. Franjo Josip I (нем./мађ. Franz Joseph I). Цивилна власт је била подељена између три структуре: аустријске владе, мађарске владе и обједињене владе под окриљем монарха. Држава је по попису из 1910. године имала 55.390.223 становника. Главни градови су били Беч и Будимпешта. Службени језици су били немачки и мађарски.

 

АУСТРОУГАРСКА ВОЈСКА

Аустроугарска војска се састојала од копнене војске (нем. Landstreitkräfte Österreich-Ungarns, мађ. Császári és Királyi Hadsereg), ратне морнарице (нем. kaiserliche und königliche Kriegsmarine) и царског и краљевског ваздухопловства (нем. кaiserliche und кönigliche Luftfahrtruppen).

Копнена војска се састојала од:

- Заједничке царске и краљевске војске (нем. kaiserlich und königlich Armee, скр. k.u.k.), која је регрутована са територије целе монархије; заједничкој царској и краљевској војсци су припадали и пукови Тиролских (краљевских) ловаца - Јагера (нем. k.u.k. Kaiserjäger), касније регрутованих са територије целе монархије (а не само из Тирола и Форарлбега, одагле генерички потичу), батаљони пољских ловца - Фелдјагера (нем. k.u.k. Feldjäger) који су били нека врста "милиције" и који су такође регрутовани са територије целе монархије, као и чeте лаких пешадијских "граничара" (нем. k.u.k. Grenz Јäger). Након анексије Босне и Херцеговине Заједничкој царској и краљевској војсци су прикључени и тзв. БХ пукови формирани са територије овог кондоминијума.

- Аустријске царске и краљевске војске - Ландвер (нем. kaiserlich-königlich Landwehr, скр. k.k.), која је регрутована из аустријских земаља (Цислајтаније).

- Мађарске краљевске војске - Хонвед (нем. königlich ungarische Landwehr, мађ. Magyar Királyi Honvédség, скр. k.u.) која је регрутована из мађарских земаља (Транслајтаније), при чему су се јединице регрутоване са простора Хрватске и Славоније називале и Домобранске (нем. Kroatisch-slawonische Landwehr, мађ. Horvát-szlavon Honvédség)

- Аустријске територијалне одбране - аустријски Ландштурм (нем. kaiserlich-königlich Landsturm) која је регрутована из аустријских земаља (Цислајтаније); посебан део ових трупа чине и тзв. Земаљски стрелци (нем. Landesschützen), граничне јединице према Италији

- Мађарске територијалне одбране - мађарски Ландштурм (мађ. Magyar Királyi Népfölkelö) која је регрутована из мађарских земаља (Транслајтаније).

Јединице које су улазиле у састав заједничке војске, аустријског Ландвера и мађарског Хонведа и хрватско славонског Домобранства су чинили војни обвезници сарости од 18-33 године живота. Јединице аустријског и мађарског Ландштурма су биле попуњаване људством од 34-55 година живота.

Ратна морнарица се генерално састојала из морске и речне (Дунавске) флотиле и морнаричке авијације.

Ратно ваздухопловство као систем су чинили произвођачи летелица, авио депои (магацини за преусмеравање борбених средстава на фронт), трупе за обуку, попуну летачких јединица и ремонт авиона и саме летачке (борбене) јединице.

Аустроугарска је имала 16 војних мобилизацијских области које се по правилу нису преклапале са цивилним административним границама појединих цивилних регија. Мобилизацијске области су биле обележаване римским бројевима и називом града у коме је било седиште штаба. Мобилизацијска шема за трупе аустријског ландвера, мађарског хонведа (и домобранства) као и аустријског, односно мађарског ландштурма је била донекле слична са мобилизацијском шемом заједничке војске.

Мобилизацијске области заједничке војске су биле: I Краков (западна Галиција, Шлезија и северна Моравска), II Беч (Доња Аустрија и јужна Моравска), III Грац (Штајерска, Корушка, Крањска, Градишка, Трст и Горица), IV Будимпешта (централна Мађарска), V Братислава (западна Мађарска), VI Кошице (северна Мађарска), VII Темишвар (источна Мађарска и мањи део западне Трансилваније), VIII Праг (југозападна Чешка), IX Литомјержице (североисточна Чешка), X Пшемисл (централна Галиција), XI Лавов (источна Галиција и Буковина), XII Сибињ (Трансилванија), XIII Загреб (Хрватска, Славонија и град Ријека са околином), XIV Инсбрук (Тирол, Ворарлберг, горња Аустрија и Салцбург), XV Сарајево (Босна) и XVI Дубровник (Далмација и Херцеговина).

Мобилизацијске области аустријског ландвера и њему припадајућег ландштурма су биле: I Краков, II Беч, III Грац, IV Праг, V Литомјержице, VII Пшемисл, VII Лавов, VIII Инсбрук и IX Каштелнови.

Мобилизацијске области мађарског хонведа (са хрватско-славонским домобранством) и њему припадајућег ландштурма су биле: I Будимпешта, II Сегедин, III Кошице, IV Братислава, V Клуж-Напока и VI Загреб.

Генерално, јединице које су подизане (регрутоване) у земљама Аустријског царства (Цислајтанија), без обзира на проценат националног састава трупа, су се сматрале аустријским, тачније немачким. Исто тако, све јединице које су подизане у земљама Краљевине Мађарске (Транслајтанија) су се сматрале угарским (мађарским) - мада је било и изузетака од овог правила - када је "кровну" националну припадност одређивао преовлађујући национални састав мобилисаних припадника јединице.

У јулу 1914. године, непосредно пред рат, Аустроугарска монархија је располагала са 16 корпуса који су у себи обједињавали како јединице за одбрану Аустроугарске монархије као целине, тако и њених појединачних саставних делова: Аустријске Царевине и Мађарске Краљевине.

За одбрану целокупне монархије заједничкa војска (нем. Кaiserlich und königlich Armee - k.u.k.) била је распоређена у: 33 пешадијске дивизије, односно: 62 пешадијске и 14 брдско-пешадијске бригаде, односно: 110 пешадијских пукова (102 k.u.k., 4 босанско-херцеговачка Bosnisch-Hercegowinisches и 4 краљевска јагерска k.u.k. Tiroler Kaiserjäger), 33 пољска јагерска батаљона (32 k.u.k. Feldjäger и 1 Bosnisch-Hercegowinisches Feldjäger), и 6 граничарских јегерских чета Grenz Jäger; 9 коњичких дивизија, односно: 19 коњичких бригада, односно: 43 коњичка пука (15 драгонских k.u.k. Dragoner, 16 хусарских k.u.k. Husaren и 12 уланска k.u.k. Ulanen); 14 пољских, 3 брдске, 5 утврђених градских артиљеријских бригада, односно: 42 пољских k.u.k. Feldkanonen, 14 хаубичких k.u.k. Feldhaubitz, 10 брдских k.u.k. Gebirgsartillerie и 6 градских утврђених k.u.k. Festungsartillerie артиљеријских пукова, као и 14 тешких хаубичких k.u.k. Schwerehaubitze, 9 коњичких артиљеријских Reitende Artillerie и 10 независних утврђених selbst. Festungsartillerie артиљеријских дивизиона; 16 логистичких дивизија, 1 железнички пук Eisenbahn-Regiment, 1 телеграфски пук Telegraphen-Regiment, 14 батаљона ровокопача Sappeur-Bataillone, 9 батаљона инжињераца Pionier-Bataillone и 1 батаљон понтонираца Brücken-Bataillon.

За попуну јединаца услед губитака монархија је у резерви располагала са 14 маршевских (допунских) пешадијских бригада.

За одбрану Аустријског царства (Цислајтаније) војска Ландвера (нем. Кaiserlich-königlich Landwehr - k.k. Lan) била је распоређена у: 8 ландверских пешадијских дивизија односно, 15 ландверских пешадијских и 1 ландверску пешадијску стрељачку бригаду, односно: 37 пешадијских и 3 ландверска стрељачка пука; 6 ландверских уланских коњичких пукова и 2 ландверска уланска коњичка дивизиона стрелаца (један далматински и један тиролски); 8 пољских топовских, 8 пољских хаубичких и 1 далматински коњички артиљеријски дивизион - при чему је територијална одбрана k.k. Ландштурм (нем. kaiserlich-königlich Landsturm - k.k. Lst) била распоређена у: 14 k.k. ландштрумских пешадијских бригада, односно 38 k.k. ландштурмских пешадијских пукова.

За одбрану Мађарског Краљевства (Транслајтаније) војска Хонведа (нем. königlich ungarische Landwehr - k.u. Hon) била је распоређена у: 8 хонведских пешадијских дивизија, односно 16 хонведских пешадијских бригада, односно 32 пешадијка пука (28 мађарска и 4 хрватско-славонска); 2 хонведске коњичке дивизије, односно 4 хонведске коњичке бригаде, односно 10 коњичких хусарских пукова (9 мађарских и 1 хрватски); 8 хонведских пољских топовских пукова и 1 хонведски коњички артиљеријски дивизион - при чему је територијална одбрана k.u. Ландштурм (нем. königlich ungarische Landsturm - k.u.) била распоређена у: 6 ландштурмских пешадијских бригада, односно 32 k.u. ландштурмска пешадијска пука (28 мађарских и 4 хрватска); 10 k.u. ландштурмска хусарска коњичка дивизиона (9 мађарских и 1 хрватски).

Ратна морнарица је на морима имала 3 дреднаута (оклопни бојни брод са топовима великог калибра), 3 полу-дреднаута, 6 предреднаута, 4 брода за обалску одбрану, 3 оклопне крстарице, 2 ојачане крстарице, 4 лаке извиђачке крстарице, 25 разарача, 1 торпедну крстарицу, 12 торпедних чамаца, 1 минополагача и 6 подморница. Хидро авиони су коришћени од 1913. године углавном за извиђачке потребе. У оквиру Дунавске речне флотиле (на Дунаву и Сави) налазила су се 6 монитора, 6 патролних бродова, 2 санитетска брода, 2 миноловца и 3 тегљача.

Ратно ваздухопловство је имало 10 извиђачких балона, 85 пилота и 39 авиона.

Непосредно пред почетак рата војска Аустроугарске је подељена на три дела. Највећи део трупа упућен је на руски фронт у Галицију, мањи је упућен на балкански фронт у Србију, а један део је остао у резерви, за случај да Италија, изворни савезник Централних Сила, уђе у рат на страни Сила Атанте.

Аустроугарска војска је била национално и верски нехомогена, са готово вишевековном ратном традицијом, али готово никаквим савременим ратним искуством.