Kraljevina Crna Gora

КРАЉЕВИНА ЦРНА ГОРА

Краљевина Црна Гора је проглашена 1910. године. Њом је као уставотворном монархијом владао Краљ Никола I Петровић Његош. Краљевина је законом из 1910. године била подељена на 10 области и 56 капетанија (општина). Након балканских ратова, Црна Гора се проширила на Метохију и предео око Скадарског језера. Након тога број области је дуплиран, а број капетанија је остао исти.

Цивилну власт су чиниле скупштина и влада. Држава је 1914. имала око 500.000 становника. Главни град је био Цетиње, службени језик српски.

 

ВОЈСКА КРАЉЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Црногорском народном војском је, као врховни командант, управљао краљ. Војска се делила на пешадију, артиљерију, специјализоване родове (извиђачке и пионирске јединице), помоћне родове (болничаре, оружаре и др.) и војну жандармерију.

Сви црногорци старости од 18 до 62 године су били војни обвезници. Регрутску класу су чинили обвезници од 18 до 20 година, активну војску обвезници од 20 до 52 и резервну војску  обвезници од 52 до 62 године.

Након Другог балканског рата територија Црне Горе је била подељена на шест дивизијских области: четири старе - Цетињску, Подгоричку, Никшићку, Колашинску и две нове - Пљеваљску и Пећку.

Непосредно пред први светски рат војну структуру су чинила 4 одреда: Ловћенски (1. цетињска и 2. подгоричка дивизија), Херцеговачки (3. никшићка и 4. колашинска дивизија), Пљеваљски (5. пљеваљска дивизија) и Старосрбијански (6. пећка дивизија), односно: 16 бригада (72 батаљона), 6 тешких артиљеријских батерија, 6 пољских артиљеријских батерија и 6 позадинских чета.

Црногорска војска је била национално и верски прилично хомогена, са непосредним ратним искуством.