Praskozorje Prvog svetskog rata

Главни узрок избијања Првог светског рата лежи у несугласицама између сила, чланица Атанте (Велике Британије, Француске и Русије) и Тројних сила (Немачке, Аустроугарске и Италије) - у вези одбране или стицања политичке, економске и војне превласти у свету и ширењу националних и колонијалних империја.

Немачка је ушла у рат како би од својих супарника преотела колоније и свере утицаја те остварила светску доминацију. Аустроугарска је ушла у рат како би учврстила доминацију у Средњој Европи, на Балкану и подручју Јадранског и Егејског мора. Циљеви Велике Британије су пре свега били очување сопствене колонијалне империје и слабљење Немачке као свог главног и најопаснијег ривала. Француска улази у рат како би очувала своје колонијално царство, ослабила Немачку и повратила Алзас и Лорену коју је претходно изгубила у рату са Немачком 1870-71. Царска Русија се борила за утицај на Балкану, Османлијском Царству, за Галицију и Буковину (које су тада биле у саставу Аустроугарске монархије), али и за Дарданеле, тј. за излазак на Средоземно море.

И друге земље су имале сличне интересе: Јапан је хтео да ојача свој утицај у Кини и да преотме Немачке колоније у Тихом океану, Италија је хтела да да добије Јужни Тирол, Истру, део Далмације и Албаније, Анталију и Измир у Малој Азији, те проширење својих колонија у Африци (што ју је касније сврстало у табор сила Атанте), Отоманска Империја је хтела да колико-толико поврати утицај на Балкану, Добруџи и на Блиском Истоку и прошири зону утицаја у Малој Азији и на Кавказу што ју је пак одовело у директан сукоб са силама Атанте, односно у савезништво са Централним силама.

Мање земље које су се нашле на директном удару Немачке попут Луксембурга и Белгије, односно Аустроугарске попут Србије (и Црне Горе) су се, зарад очувања независности, као и због декларативног савезништва са Британијом и Француском тј. Русијом априори приклониле силама Атанте.

Након сијасета јавних, полу јавних и тајних споразума и уговора, формираних па расформираних савеза и пактова, као и већег броја ратова (француско-пруски рат 1870-71, руско-турски 1905, српско/црногорско-турски 1876-78, руско-турски 1877-78, српско-бугарски 1885, турско-италијански 1911-12, Први и Други балкански 1912-13.) и локалних криза (прва Мароканска 1905, Анексија Босне и Херцеговине 1908, друга Мароканска 1911.) крајем XIX и почетком XX века, као коначан повод за Велики рат послужио је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Њега је на Видовдан, 28. јуна 1914. у Сарајеву, заједно са супругом Софијом, убио Гаврило Принцип, Србин из Босне. Аустроугарска одмах проглашава Србију за директно одговорну, иако атентатори, током судског процеса, негирају њену умешаност у антентат. На наговор Немачке, Аустроугарска шаље Србији ултиматум 23. јула 1914. у коме, између осталог, захтева отворено мешање у рад независних органа суверене земље и ушешће у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије. Након српског одбијања ултиматума, Аустругарска 25. јула прекида дипломатске односе, а затим 28. јула, тачно месец дана након антентата, објављује Србији рат и врши артиљеријски напад на њен главни град Београд.

Одмах сутрадан, 29. јула, Русија врши најпре делимичну а затим и општу мобилизацију, због чега јој Немачка 1. августа објављује рат, истовремено потписујући тајни пакт са Османлијским царством. Истог дана Италија проглашава своју неутралност и неприступивши Тројном савезу (савезу Централних сила) дефакто прелази у супротни табор. Немачка 2. августа напада Луксембург, а наредног дана, 3. августа објављује рат Француској и напада Белгију. Због тога јој већ сутрадан, 4. августа Енглеска објављује рат. Црна Гора дан касније, 5. августа, стаје на страну Србије и објављује рат Аустроугарској, а Аустроугарска 6. августа Русији. Црна Гора 9. августа објављује рат Немачкој, 11. августа Француска објављује рат Аустроугарској, а 22. августа Аустроугарска објављује рат Белгији! Европа је у пламену!!!

Јапан 23. августа објављује рат Немачкој, а 25. Аустроугарској... Европски рат полако прераста у светски...

У међувремену, након победе немачке војске против белгијске у бици за Лијеж (5-16. августа), пораза француске 5. армије и британских експедиционих трупа у пограничним борбама (14-24. августа), као и пораза Руса код Таненберга (17. августа - 2. септембра), српске трупе после крвавих борби на планини Цер, (16-19. августа 1914.), односе прву савезничку победу (против Аустроугарске балканске војске) протерујући све непријатељске снаге преко Дрине и Саве назад у Босну и Срем...

Фелдцагмајстер Оскар Поћорек, командант Аустроугарске балканске војске, стога жури да поврати пољуљани војно-политички углед Монархије и 5. септембра предузима нову, другу, офанзиву против својих, сад већ заклетих непријатеља, Краљевине Србије и њене савезнице Краљевине Црне Горе чиме почиње - БИТКА НА ДРИНИ!